iskrena i slobodna,djevičanska,čestita-linija,čak i u svojim skokovima,čak i u svojim utonućima ostaje uvjek instrument lucidnosti...engr-intelektualizam,analiza,motorički dinamizam,lucidnost arabeske,gestualnost,spontanost,automatizam,auto diktat,grotesknost...dječije naivna,zasićena,prevučena navučena.................................to je samo dio kritike koju sam zaslužio na barskom ljetopisu2005god.a kritičarka je vidjela jednu fotografiju mojega crteža.-novica

Likovni umjetnici neka rijec brane na svom dijelu, likovnom.
Esteticari, kriticari neka brane svoje ubjedjenje pisanjem o tome, kada im Bog vec nije dao talenat, a zanima ih ta oblast.

Ja sam u stvari siguran da me jedan dobar kriticar moze ubijediti u bilo sta u vezi likovne umjetnosti, samo neznam koliko smo mi tu da nekog ubjedimo u nesto.gubljenje vremena. Zato sam alergican kada cujem komentar da je pojedino djelo "ubjedljivo". Ponavljam pojam kao takav nista ne znaci.
poz

Eniac,

Tek da ti kažem da nisam prevideo tvoj odgovor, ali sam rešio da malo saèekam sa svojim, u nadi da æe se ukljuèiti i drugi ljudi koji se bave slikarstvom. Mislim da je ovo vrlo provokativna rasprava i bila bi šteta da se u nju ne ukljuèe i drugi slikari. Štaviše, veoma sam znatiželjan da èujem i njihovu reè.

Eniac,

Hvala na istorijskom objašnjenju. Razumem da ti je namera bila da me usmeriš kao posmatraèa, ali, iskreno, barem u ovom trenutku mog života, ne oseæam dovoljan lièni razlog da se unesem u širenje vidika u vezi sa likovnom umetnosti.
Tu se otvara ono pitanje da li svi treba da težimo da aktivno sirimo znanja o raznim oblastima i disciplinama, ili, ako nas nešto ne vuèe dovoljno, da se fokusiramo na ono što nas vuèe, a u ostalim oblastima da uživamo kao opušteni amateri. :?:

Što se tièe toga da poenta likovnog dela ne može da se definiše nièim drugim do samim likovnim delom - mišljenja sam da je tako i u svim drugim umetnostima. Tako i u literarnom delu pitanje isto nije šta je pisac hteo da kaže, hteo je da kaže to što je napisao, ako je napisao 30str, hteo je da kaže upravo tih 30str i one se ne mogu neèim drugim izraziti, ako delo zaista vredi.

U vezi sa sadržajem likovnog dela - ne, ne mislim da mi je bitan toliko sadržaj, meni je zapravo bitna atmosfera dela i intuitivni oseæaj da mi delo otvara prozor u neki drugi svet. Jer to je ono što u meni nakon gledanja dela ostaje, što se nataloži, i kasnije, kada nešto pišem, ispliva preobraženo (naravno, ovo važi i za utiske drugih vrsta, tj. ne-likovne).
Dakle, to je moj lièni pristup i ono što meni vizuelno delo može dati. Ne kažem da je on "jedini pravi" ili univerzalan pristup. Može biti da je pravi 'za mene', zato sto mi je od koristi. :?:

Svidja mi se sto smo ovom forumu dali ozbiljniji ton.I ja bih takodje voleo da razgovaram sa vise ljudi koji se bave slikarstvom.
Hteo bih da te pitam , koji deo mog teksta smatras "manifestom" mog esteticnog koncepta?
Umetnost bez estetike, nije likovna umetnost.
To jesu bolesti.Naprimer autisticna deca imaju specifican nacin crtanja.Ti crtezi su genijalno tacno nacrtani, i po kvalitetu i tacnosti su daleko ispred svojih "zdravih" vrsnjaka, ali to nije osobina po kojoj se zakljucuje njihovo obolenje.Bolest se vidi kad to dete nikad, ali nikad ne oboji taj crtez, ili nikad ne promeni motiv.Ja ne kazem da su ljudi koji imaju ovu "bolest ne negovanja likovnog",autisticni.Naprotiv oni su zdravi mentalno i fizicki, samo se nesvestno ili svestno nimalo ne trude da posvete paznju svom perceptivnom aparatu, pa se on polako usled ne negovanja spusta na nivo blizak autizmu.Ovi ljudi su "Likovno" bolestni.Zapostavili su svoje zdravlje i zato su zli prema sebi.Primer sa autisticnom decom sam dao samo kao primer kako je moguce dijagnostifikovati bilo koje mentalno (cak i po neko fizicko) obolenje.
Obolenja ima raznih, i nije uvreda kad nekom u lice kazes da boluje od prehlade.Jako je tuzno kad nekom moras da kazes da boluje od raka.Ali mogu da sam ljut na one kojima nista fizicki ne fali , a ponasaju se kao da su autisticni.Ja ustvari i ne osudjujem te ljude.Ja osudjujem ono sto ih primorava da budu takvi, ali o tome cu neki drugi put.
I meni smeta sto vecinu, moram da strpam u ne afirmativnu kategoriju, ali je to stvar uzajamnog odnosa sadasnjice i mene.

Eniac,

To što ti zastupaš jeste jedan estetièki koncept, tu ništa neæe promeniti ako ti to nazoveš nekim drugim imenom. Ne mogu se složiti da primere iz slikarstva uzimaš samo zato što ti je ono najbliže. Pokušaj na slièan naèin da koncipiraš film ili književno delo, pa se bojim da æeš dobiti èistu besmislicu. U slikarstvu to što tvrdiš nije bez smisla.

Nego mene kopka zašto se u ovu diskusiju ne ukljuèuju drugi koji se bave slikarstvom?

Uzgred budi reèeno, sam pojam umetnosti podrazumeva estetsku vrednost. Ako nema estetske vrednosti onda se postavlja pitanje po èemu je to uopšte umetnost?

A tvoj stav meni uopšte ne smeta (u stvari, ti bi se iznenadio kad bi znao koliko sam ja blizu nekim tvojim idejama, mada ipak ne mogu da se s tobom složim do kraja), nego mi smeta naèin zastupanja tog stava koji svakoga ko zastupa neki drugi koncept automatski svrstava u proizvoðaèe kièa, nesposobne da shvate umetnost, bolesnike (sic!) itd. Bojim se da je ovo pogrešan naèin da se doprinese hvale vrednom nastojanju odvajanja žita od kukolja i "izbacivanja lažne elite" (kamo sreæe da u ovoj zemlji lažnu elitu imamo samo u slikarstvu, imamo je svugde, u svim sferama).

Zdravo ZDj,

Ovo sto sam napisao nije moja estetika.Ovo je teorija umetnosti.Ja nisam esteticar vec esteta, slikar pa je tako i moj neminovni pratilac teorija slikarstva.Ja ne dajem estetski sud ni o cemu, ja govorim o metodama, svrsi, koristi, znacaju, umetnosti, a kao primere navodim likovna dela, zato sto mi je to bliska materija.Ja branim svoje umetnicko ubedjenje zato sto ja govorim u ime svih koji dele moje misljenje.
Ne volim sto vidim da ti smeta moj stav.Ja jesam izricit ali nisam dogmata.Definicije su potreba svakog, ne samo mene.One su civilizacijska tekovina.
Misticizam je i u sadasnjici odlika nasih prostora.Ne zelim da se ova moda
nastavi.Vreme je da se stvari konacno konkretizuju i nama ovde demistifikuju, zato sto nam je to trenutno, jedini preko potreban nacin da stvorimo nasu umetnost.Da izbacimo laznu elitu iz okvira umetnosti.

Poenta slaganja delica je u tome sto slaganjem delica u savrsenu celinu, dobijas savrseno likovno bice.Treba dakle sto bolje da ih slozis, a dali ce motiv da bude predmet, pojam ili ideja, to je tvoja stvar, to je svacija sloboda izbora.
Tako je, svrha umetnosti nije misterija, ne samo za mene, vec i za sve umetnike.Shvatam da ti kao posmatrac imas pravo da umetnost posmatras fenomenoloski, ali ti ja preporucujem da sad prebacis teziste paznje na istoriju.Samo kroz istoriju ces videti kako se jedna te ista ideja ,resava kroz pravce u vremenu samo da bi se ostvarila.Prvi smerovi likovnog stvaranja su bili usresredjeni samo na uverljivost oblika ("da lici"),(I stilizaciju jednostavnih oblika) naredni pravac dodaje na predhodni nov kvalitet, kvalitet linije, sledeci dodaje na sve ono predhodno bojene kvalitete, pa se na sve to dodaje etericnost (vazdusna perspektiva Leonardo formalna kompozicija)i metod konstruktivizma( nauka o perspektivi),onda se na to nadgradjuje slikarstvo senki i svetla(barok i neformalna kompozicija),sledece je pocetak realizma(docaravanje slike iz prirode, element: valer, svetlo na predmetu),pa tek onda se na to nadogradjuju impresionizam(slikanje samog svetla u vazduhu, tu se shvata kako visi valeri gutaju formu,i uticu na liniju;kako jaka svetlost razara ostale likovne elemente), pa fovizam(kako jaka cista boja visokog valera utice na ostale elemente), onda ekspresionizam( kako samo jaka boja utice na volumen forme,krivi je), secesionizam(Kokoska,Sutin; potraga za materijom, kako boja, valer uticu na teksturu i materiju), i moderna, (kubizam-stilizacija kompleksnih oblika)( plavi jahac i bauhaus, slike pojmova, apstraktno slikarstvo, shvatanje uloge kompozicije i optickog delovanja na percepciju;op-art ,cvorista.Ovde se zaokruzuje celina i likovnost je vec demistifikovana, ali usled brzih drustvenih promena dotadasnje elitno kulturno drustvo, zamenjuju radnicka klasa i potrosacko drustvo u kome su posmatraci temeljno indoktrinirani, pa sad umetnicki ideal postaje zamenjen potrosackim i javlja se kic drustvo "malogradjanska elita"(i kod nas)(ovo kic drustvo velica sub kulturne vrednosti, pa svi oni koji su nekad bili elitni posmatraci umetnosti, zamenjeni su danasnjim "obicnim covekom" i iz tog nepremostivog jaza,javila se potreba za vrednovanjem sadrzine pre svega. Problem je sto retko ko sebe ovde prepoznaje> POP-ART:umetnici shvataju da su ljudi vremena u kom zive previse okrenuli ledja umetnosti i sad umetnik mora da se bori svim likovnim sredstvima, da povrati paznju potrosackog drustva,(Endrey Varhala aka Endy Warhool,slika sliku sa motivom limenih konzervi samo da bi je ljudi primetili, jer shvata da ljudi vise vole da gledaju dosadno ponavljanje motiva na potrosackim rafovima, nego sliku, i desi se cudo! Postaje iz momenta popularan i trazen.To je dokaz.) tu ima malo umetnosti-vise opravdanog bunta, jer se potreba za pravom likovnom umetnoscu gasi medju ljudima! Ovo je stetna pojava zato sto svaki covek ima realnu potrebu za umetnickim, a sad ga je drustveni poredak ubedio da te vrednosti potrazi u kic umetnosti i to fizicki dovodi do obogaljivanja perceptivnog aparata(sad ljudi imaju iskrivljenu sliku o obliku stvari, o proporciji, nemaju izgradjen osecaj za sklad sto dovodi do poremecaja paznje,anksioznost,ne umeju da organizuju zivotni prostor ne znaju sta je lepo, a sta ruzno, javlja se depresivnost,osecaj otudjenosti!...)to je bolest,
i kad cujes nekog ko kaze:"Ja slikam zato sto me to opusta!" on boluje od nje.
Poenta likovnog dela nije ista kao u drugim umetnostima. Ne moze da se kaze!Moze samo da se vidi.To je isto kao kad pokusavas da objasnis miris.To ne vazi recimo za knjigu.Slika je slika a knjiga je rec.Ja sam govorio o poenti umetnosti uopste( o sustini svakog bilokog umetnickog dela) a ne o poenti nekog odredjenog dela, kako bi ti volela.Postoje umetnicka dela koja uopste nemaju nov kvalitet(recimo serijali slika)ali imaju likovnu vrednost.Nemogu, a da ne kazem, da si upala u zamku potrebe za sadrzajem.U tu zamku upadaju i umetnici, oni to sad zovu stvaralacka kriza.Kad posmatrac upadne u tu krizu,
postoji otvorena pretnja da uskoro ne bude u stanju da prepozna kic!
Svaki danasnji domaci stvaralac(cast izuzecima), slika ne iz likovnih(kako bi trebalo),vec iz terapijskih razloga, a to znaci da je bolestan.Onda takvi ljudi krenu da objasnjavaju na siroko svoje slikarstvo, a masa potrosackog drustva i deca slusaju i edukuju se.Primetila si mozda da su ljudi koji se bave slikarstvom otudjeni od drustva.To nije bez razloga, i to je samo kod nas tako.To je zato sto jedino tako mogu da rade, jer ih vise niko ne razume.Ja ne zelim da takva budes i ti!

Eniac,

Vidim da si veliki znalac slikarstva. Ja nisam, ali sam veliki ljubitelj likovnih umetnosti, imam neko parèe poznavanja istorije likovnih umetnosti, a ogroman deo života, od najranijeg detinjstva, proveo sam sa olovkama, bojicama i svakojakom èudima te vrste. Ako mi je nekada neko priznavao neki natproseèan talenat u nekoj umetnosti, onda je to bezmalo konsenzualno bilo baš u slikarstvu. Slikarstvu se nisam posvetio jer sam svestan da ne mogu biti veliki kao oni najveæi, a ja sam veoma sujetan èovek, uloga Salijerija mi nije bila po volji. Uvek sam želeo da budem Mocart.

Elem, ja sam u slikarstvu potpuni amater, ne sasvim lišen znanja i ne sasvim lišen talenta. Ali filozofska disciplina koja se zove estetika spada u moj "rok službe" i ti si i sam svestan da je to što zastupaš jedna specifièna estetika. Jedan koncept koji nije ni jedini postojeæi, ni jedini moguæi.

To je suviše ozbiljna tema da bih analizi i kontroverzama ovakvog koncepta mogao da se posvetim olako, ali ako naðem vremena svakako æu to uèiniti. Za sad, hoæu da naglasim da je tvoja pozicija jedna od moguæih i legitimnih pozicija i ne krijem da mi smeta to što je ti dogmatski zastupaš kao jedino moguæu i ispravnu (mada umetnik verovatno i mora tako da brani svoje umetnièko vjeruju).